Tramp je, govoreći na jednom predizbornom skupu, rekao da će “učiniti sve da očuva dolar kao svjetsku rezervnu valutu”, čime je pokazao da nastavlja trend, koji je započeo 2018. godine, kada je pokrenuo trgovinski rat protiv Kine
Glupo je poricati da su Sjedinjene Države kamen temeljac sadašnjeg svetskog poretka i da mnogi procesi direktno zavise od toka i rezultata izbornih ciklusa u toj zemlji. Kako se novembarski izbori približavaju, neizvesnost se povećava, a američki politikolozi gotovo jednoglasno predviđaju pobedu jednog od kandidata sa minimalnom razlikom, piše Sergej Savčuk za RIA Novosti.
Republikanski predsednički kandidat Donald Tramp je, govoreći na jednom predizbornom skupu, rekao da će “učiniti sve da očuva dolar kao svetsku rezervnu valutu”. Kao privremene mere, bivši američki predsednik obećao je da će uvesti stoprocentne zaštitne dažbine na svaku robu iz zemalja koje su se usudile da barem započnu proces zamene dolara svojom nacionalnom valutom.
Ovo obećanje nije spontano, već Tramp sasvim planirano nastavlja trend koji je započeo 2018. godine, kada je američka administracija, na čelu sa njim, pokrenula trgovinski rat protiv Kine.
Inače, Pekingu su danas ponovo obećane najstrašnije finansijske kazne, iako se kroz redove može pročitati i upozorenje upućeno i EU.
Trampova borba za dolar
Još u proleće, kada je američka izborna lokomotiva tek uzimala maha, Trampov tim je najavio “težak kurs” podrške dolaru na svetskoj sceni, iza ove namere stali su mnogi republikanci.
Tako je senator Mark Rubio podneo predlog zakona po kome je svaki izabrani predsednik dužan da uvede sankcije bilo kojoj finansijskoj instituciji koja, na štetu trgovine dolarima, počne da koristi slične sisteme plaćanja – kao što je ruski SPFS (ruski ekvivalent sistema finansijskog transfera SVIFT), kineski CIPS ili persijski SEPAM.
Usvajanje zakona je još uvek u vazduhu, ali ako Tramp pobedi, gotovo je garantovano da će biti usvojen, a to će značiti novu rundu trgovinskog rata, koji će uticati na najveće trgovinske i geopolitičke protivnike Vašingtona.
Naime, 2018. godine razlog za objavu trgovinskog rata Kini bio je trgovinski disbalans od oko dvesta milijardi dolara, odnosno, SAD su od Kineza kupile dvesta milijardi više robe i usluga nego što su im prodale.
Nakon skoro godinu dana konflikta, strane su postigle privremeni sporazum kojim su utvrđena njihova prava i obaveze. Tramp je tada pohvalio potpisivanje dokumenta kao veliku pobedu Amerike, iako su analitičari odmah bili krajnje skeptični.
Danas se može reći da je Peking ispunio svoje obaveze u veoma ograničenoj meri, pa je tako na primer, Kina potpuno ignorisala deo o kupovini američkih energenata za dodatnih 50 milijardi.
Američka agencija za statistiku Census, na osnovu podataka federalnih ministarstava, izračunala je da je već 2022. godine disbalans iznosio 382 milijarde dolara, a sledeće godine, kao rezultat naglog pada obima međusobne trgovine, smanjen je na 279 milijardi.
Ovde treba da istaći da je tokom te godine obim kineskog uvoza u SAD smanjen za skoro trinaest odsto, i to ne na zahtev Pekinga, već kao rezultat toga što je Vašington spustio barijere.
U prvoj polovini ove godine, neravnoteža je već premašila 157 milijardi, odnosno do Nove godine treba očekivati neravnotežu uporedivu sa onom od pre godinu i po dana.
Trgovinski rat: Tramp, ili Kamala Haris?
Ako dođe do trgovinskog rata, SAD će u njega ući sa skoro dva puta lošijim pokazateljima nego u prvom krugu. Ali Tramp ili Kamala Haris ovde praktično nemaju izbora, pošto udeo dolara u svetskoj trgovini i rezervama, iako sporo, sigurno opada.
MMF procenjuje da je danas oko 80 odsto globalne trgovine i 60 odsto deviznih rezervi denominirano u dolarima.
Ali ovo je prosek samo za MMF, a u organizacijama kao što je BRIKS, ova brojka je višestruko niža, pa je tako prisustvo dolara ovde smanjeno sa 80 na 50 odsto, a BRIKS predstavlja 36 odsto svetskog BDP-a i četvrtinu svetske trgovine.
Treba pomenuti i Kinu, koja postepeno smanjuje svoju zavisnost od dolara, prebacujući svoje nove ugovore, na primer, za snabdevanje bliskoistočnom naftom i LNG, u juan.
Ruski predsednik Vladimir Putin je na Istočnom ekonomskom forumu, na pitanje u šali za koga podržava na američkim izborima, ništa manje šaljivo odgovorio: “Kamalu Haris”, čime je još jednom pokazao da odlično zna o čemu priča.
Jer, dok demokrata Haris možda još uvek odugovlači trgovinski sparing sa Kinom i BRIKS-om, Tramp će odmah pojuriti napred, a onda će cela svetska ekonomija početi da se ljulja.
RTbalkan.
